У рерни

Јесте ...не волимо Турке, имамо са њима трауматично историјско искуство и данашњица нам није безбедна од њиховог мешања у наше просторе и домене. Селџуци, Отомани, Османлије ...номадски народ који је, од како је населио Малу Азију митско и менталитетно језгро свога бића скрасио око експанзивне идеје потчињавања својих суседа, а која је по запоседању, од крсташког терора и пљачке ослабљене Византије прерасла у идеју о империјалном господству.

Идеју која је, после неколико судара са технолошки и организационо напреднијим царствима свој коначни слом доживела у Првом светском рату после кога су англо-саксонски победници креирали нову турску државу и нацију, од када њена елита, већ читав век беспоговорно служи интересима својих инжењера. Од тога су имали ту корист да их за то време нико није нападао, имали су релативно висок ниво инвестиција и натпросечан привредни и економски развој и демографски раст ...све то плански усмерено ка прилагођавању друштвене структуре Турске да најкасније до краја 20. века постане равноправна чланица заједнице европских народа. Тако је бар турској друштвеној, трговачкој и војној елити, да се не би приклонила левичарским или радикалним исламистичким идејама обећано од стране западне лихварске олигархије. Наравно, преварили су их ...а то је постало јасно када је сред постхладноратовског тријумфа ЕУ у своје окриље примила ђутуре, читаво туце држава потпуно руинираних привреда и опустошене инфраструктуре, заосталих у сваком погледу, свакога и све, само њих којима је обећано, не ...

Није да је то наш, србски проблем али, ваљало би се запитати шта Турци друго уопште у њиховој ситуацији - високе увозне зависности од сировина и енергије, са претежно лаком индустријом коју полако али сигурно потискују конкурентнији Кинези, са бројном младом популацијом која прети пренасељеношћу, са трећином територије на којој доминира четвртина мањинских, бунтовних Курда ... - сада и могу да ураде, него да за недостајућу перспективу стабилног просперитета компензацију потраже у пљачкању енергетских лежишта јединог суседа који није члан неког војног савеза а слабији је од Турске.

Турска је држава, додуше права регионална сила, али у тешком развојном стратешком ћорсокаку и њена улога у дестабилизацији и разарању сиријске државе и друштва и саучесништва у формирању ИДИЛ-а и других екстремистичких банди је управо директан израз нелагодног и неперспективног окружења у коме су је плутократе Запада плански узгајале да би је у одговарајућем моменту могле уцењивати и инструментализовати. Са друге стране, имају и Турци своју сатисфакцију према охолим ЕУропљанима којима са задовољством сада прослеђују милионе афро-азијских избеглица. Кад већ неће њих ...

Главни изазов Турску не очекује у сукобу са Русијом која је само заинтересована за очување сиријске државе као гаранта свог војног присуства Медитерану и да спречава турску у остварењу посредне или непосредне контроле нафтних лежишта у долини сиријског Еуфрата она нема директан интерес. Али неко други има - Иран, кога пут ка затварању "шиитског полумесеца" води из Ирака управо долином Еуфрата. Иран, који је пре три дана примио посету Путина заједно са годинама одлаганом испоруком С-300 система (модернизоване верзије), да би непун дан после тога турски ловци из заседе оборили руски бомбардер ...

У текућим данима треба очекивати званични позив Ирака Ирану да му својом војском помогне у уништавању ИСИЛ-а на северу земље. А потом - у наредној години, када је амерички војни ангажман паралисан предизборном кампањом, а Турска оптерећена хипотеком дволичног насилника и покровитељског сарадника ИСИЛ-а, као и сталном претњом курдског устанка - спајање са војском Сирије ће бити само ствар рутине.

Турска којој са северне и западне стране непрестано дефилује конвој руских бродова а са источне шиште руске крстареће ракете на пропутовању до ИСИЛ-а, ма колико да јој то неће бити право, сада ту више ништа не може.

Империје умиру кукавички

Форсирано убацивање "Косова" у УНЕСКО и (на неуспех унапред осуђен) покушај отимања србске културне и историјске баштине на Космету, која је баш у том УНЕСКО-у уписана као несумњиво србска и ничија више, уствари скоро да уопште не служи оном основном циљу које Запад жели да, са његовим косовским пројектом постигне, а то је признање његове државности путем пуноправног чланства у УН. Напротив, иритирајући на овај начин нашу, иначе летаргизовану јавност и СПЦ да се бори против те крађе, само ће допринети да се са целином и предисторијом тог проблема још више и подробније упозна светска јавност и тиме додатно анимирати блок земаља, заинтересованих да се насилна отимачина Космета никада не легализује да заузму још чвршћи став по том питању. А аргументи истине и чињеница су недвојбено на нашој страни, у сваком домену.
Дечани неће никада променити своје генералије у светским уџбеницима уметности, религије и историје (сем у Албанији ); Србија (тек сад) никада неће признати отцепљење Космета; и Косово никада неће постати чланица УН.
Па зашто то онда сада раде?
Запад нема шта, пред очима своје и светске јавности да дебаклу у Украјини, стратешкој катастрофи на Блиском истоку, слому анти-руских економских санкција и блокади "сребреничке декларације" као увертири у покушај ликвидације РС ... - све самим поразним удрацима које узастопце трпи на свим линијама глобалног конфликта са Русијом - супротстави као икакав поен у своју корист. Ето ...не могу ништа да учине, да спрече Русију, Кину и Иран да им пред целим светом на тенане касапе ИД - њихово терористичко чедо, да их демаскирају и праве смешним, али могу да искористе инерцију затечених позиција из времена своје доминације органима УН-а да изврше насиље над историјом, памети, истином, правдом ... Напросто, овај пут, то је израз чисте идејне немоћи и кукавичког очаја плутократске олигархије Запада пред срамотним растакањем свога престижа доминантног глобалног силеџије, већ осуђеног на пропаст.
А шиптанзе? Лако ћемо ми са њима једном када руски разарачи уплове у Јадран, а и то ће ускоро доћи на ред. 

Црни масони и рептилско племство ...

Хајде мало да расправимо дијаболичне намере масона и црног племства у савезу са ...рептилима и ванземаљцима ...

Видим побише Италијане, Французе, Енглезе, Белгијанце, Немце, Јапанце, Американце ... А тамо људи живе једним прилично удобним и сигурним животима (у просеку) колико се то већ може у овом друштву коме од зоре цивилизације владају похлепа, себичност ...новац ...

Није људи моји, ствар је, у својој суштини много тривијалнија од тога. Елите западних друштава, односно њихове плутократске олигархије - које су кроз неколико векова крвавог сукобљавања мање више постигле неки доктринарни консензус и акционо јединство - такође, као ни ви, ни ја не знају када ће да нпр. проради Јелоустон, да избије пандемија неизлечивог и смртоносног инфективног агенса, да ли ће и када неко да открије контролисану фузију и бесплатан извор енергије који би променио комплетно устројство света, када ће и где да нас звизне нека каменчина са неба или запљусне зрачење са Сунца или из дубине космоса и у минуту измени биолошки и технолошки темељ наше егзистенције ...уосталом, колико су способни за антиципацију и планирање најбоље сведочи то што су дозволили Русији да се подигне из развалина совјетске империје и Кини да ојача мимо могућности њихове мирнодопске контроле и да им сада удружено конкуришу за глобалну премоћ. Прешли су се, ствар им је измакла из руку као и небројено пута до сада.

Не, они су напросто посвећени спречавању тзв."друштвене пропулзије" унутар држава и заједница у којима живе и делују, тј. сталном саботажом спонтаних друштвених процеса који до висина њихових позиција моћи, већ по природи ствари уздижу способне и агилне појединце и кланове из нижих класа и слојева. То је животни грч у коме плутократске заједнице пребивају, и он се из генерације у генерацију само појачава. И све што у својој релативној анонимности неформалних структура моћи и утицаја раде, раде због тога да осигурају да се већина, унутар друштвене средине у којој обитавају не побуни против злоупотреба коју контрола над низовима цифри на банковним рачунима омогућује. И онда ...организују убиства, преврате, покоље, ратове, шпекулантске ударе, берзанске ломове ...нема средства кога циљ очувања позиције паразитске привилегије нерада и конфора не оправдава.

Оно чега се они једино заиста плаше и што им је за вратом стално,. то је да не буду препознати и прозвани, да људи не почну да их пресрећу на улицама и да их хватају за гуше, плаше се мноштва које зна ко су и шта су. Они - анонимни злочинци из сенке, природно се највише боје освете анонимне гомиле. Зато управо и купују медије и разне лажове и манипулаторе који у свест необавештених и плиткомислећих стално убацују фантазмагориче и митске представе о заверама са псеудо-сакралним, окултним, дијаболично-нихилистичким, демијуршким смислом оваплоћеним у разним опскурним организацијама и сектама које, чак и кад постоје и делују, у њима се ни о чему важном нити одлучује нити их најбогатији људи света питају за нешто. Већ их, напротив, само користе да одвуку пажњу са себе.

Зашто у друштвеној структури Русије и Кине нема таквих опскурија, или су оне потпуно маргинализоване? Напросто зато што тамошња државна руководства имају идејни консензус са већином народа, имају заједнички циљ, не морају да лажу па ни да мажу очи никоме. 
Зато ће и да победе ...

Све то не мора да буде баш тако лоше ...

Ма шта вам је људи ...данашњим шесдесетогодишњацима на Западу - који сви очекују да за коју годину почну да троше пензију и живе још толико (минимум) - неће без увоза нечије младости имати ко ни да потура гуске и лопате а камо ли да им обезбеди редовну и загарантовану исплату мировина. И ми Балканци да смо паметни па да се договоримо и тражимо од Шваба, Жабара и мутавих северњака 500 јура по глави да их пропустимо, добили би из прве. 
Јер они ТО раде - направе ти рат да би ти узели све ...и остатак. А, мада то нама са наших 30% незапослених сада тако не изгледа, највреднији ресурс сваког народа и сваке земље су увек били и још увек су, ипак, млади и здрави људи. А садашњој ЕУ, са оматорелом популацојим размаженом конформистичким стандардима, са себичлуком као животном филозофијом и декадентном младошћу утонулом у хедонистичке представе ...после нафте и гаса, млади људи -вољни да раде много а за мале паре и да ратују и гину без милионске отштете фамилијама - је оно што им у сада и у скорој будућности највише треба.
Лепо су они смислили да Русији пуштају крв у Украјини али су убрзо увидели да сем нацистичког шљама ни на кога другог вредног, тамо озбиљно, у том подухвату не могу да рачунају. Два милиона Украјинаца им је од регрутације збрисала, за осам месеци, управо у Русију. А да шаљу своје плаћенике, чија их погибија или рањавање кошта десетак милиона долара по глави, нема поенте.
Зато је Путин у правом моменту и послао у Сирију неколико хиљада руских војника - да би спашавањем сиријске државе и смиривањем Блиског истока зауставио миграцију милиона, од којих ће, кад засите корпоративну глад тржишта јефтине радне снаге, десетине хиљада бити пробране да погину у Донбасу.
Што се пак нас овде тиче, имаћемо две последице: смањење износа на дознакама наших гастарбајтера и нашу младост, уместо у судоперама минхенских ресторана на улицама наших градова, на протестима, на демонстрацијама, на изборима ...

Што и не мора да буде тако лоше ...

Само С'ума Сишавши Словени

Увидом у гробља, споменике културе и најобичније општинске катастре и евиденције две трећине простора који сада већински насељавају, као и необоривим сведочењем хроника модерне историје, лако је установити чињеницу биолошке експанзије шиптарског етноса, науштрб и путем систематског, кукавичког и нечасног насиља над околним словенским живљем  уз подстрек антисловенских империја које су овде харале. Једини начин да тој беспримерној отимачини дају какав такав етички легитимитет је да између последњег помињања Илира у трећем веку и првог помињања Шиптара у 11. конструишући историјиски континуитет поставе паритет етничког чишћења и геноцида који је некад, ето, почињен над њима, од стране Срба наравно, па је и ово што су они чинили под окупационом заштитом, само природна и легитимна тежња народа да простору који им је привремени окупатор поклонио дају трајни политички оквир "природне Албаније",  чији је пак крајњи домен простирања омеђен тек фазом реализације етапног програма њихових покровитеља, елиминације србства и Словена са Балкана, Дунавом и античком провинцијом Илиријом.
И уопште ...анализирајући мегаломанско-митоманску пролиферацију фантазмагоричних, псеудоисторијских спекулативних теза малих народа Европе, нарочито Балкана, може се са великом прецизношћу установити будућност и улога које им је понаособ у свом геополитичком сценарију испланирао западни Левијатан, као једини прави инспиратор, наручилац и финансијер свих тих теорија.
Ето ...код тзв. Црногораца (са историјом србскијом од србске), Македонаца (без икакве историје која није србска, бугарска или грчка) и Бошњака ( верског реликта отоманске окупације) ...се од назива топонима, река и покрајина конструишу идентитети који се потом митоманском девијацијом историје надувавају до нивоа псеудонационалне свести, која треба да осигура издељеност и заваду са етничким језгром балканских Словена - Србима. Док и сами, попут сада Македонаца, (са све кипом Александра Великог у центру Скопља) не буду подвргнути следећој етапи трансформације.
Код Бугара, са татарском оснивачком династијом и јасним словенским етничким идентитетом форсира трачанска и палеоевропска митоманија већ у складу са евентуалношћу потребе самоубилачког сукоба са северним, јужним или западним суседом.
Док у Хрвата нпр. све већи број присталица добија конструкција метакултурних фрагмената која не бежи од Срба (чији језик говоре и од којих две трећине знаменитих личности своје историје позајмљују ) више, као за време зрелог усташтва, у правцу Гота, јер је у међувремену непобитно установљено да је идентитет готског савеза био један крајње волатилан и разнородан пљачкашки амалгам, па се кренуло ка Ирану као искону хрватско-германског подријетла, као следећој по ваљаности теорији која искључује словенску суштину народног бића и ствара платформу за следећу етапу - његову планирану германизацију.
Оно пак што код Срба доминира, у том цеху слободног етногонијиског предузетништва (Деретић, Лучић, Видојевић ...) носи собом једно посебно својство да свога апологету - снабдевеног убеђењем да су Баскијци, стари Грци, Руси, Швеђани, Ирци, Грузини, Индуси, Аинуи ...сви листом лишће србскога стабла - чини способним да у једном разговору на ту тему изнервира и антагонизује чак и најдобронамерније припаднике бар 50 других нација, укључујући и браћу Русе.
Шта нама, са бујањем овакве алтернативе у свести национално освешћених незадовољника захтевном а сувопарном обимношћу званичне историје (чију недостатност не треба бранити већ поправљати, али управо принципијелнијом применом научне методологије а не растанком од ње) наговештава тај кастинг улога, закључите сами ...

Храм племена Каиновог

Чувени Гобекли Тепе ...најстарија потврђена камена грађевина и пример монументалне архитектуре и највећа призната "археолошка аномалија" - то је13000 (тринаест хиљада) година стара камена структура, где је у 20 некада окровљених и зидовима ограђених кругова, распоређено 200 рељефних, антропоморфних мегалита у облику слова "Т", високих око 3-6 метара и тешких и преко 20 тона. "Археолошка аномалија" јер је неоспорно ту, али њено постојање је на основу важећих и признатих поставки на којима почива тумачење и схватање људске прошлости званичне науке, тешко или потпуно необјашњиво. Да није тако простран локалитет у питању, и у Турској, на европским туристима  лако доступном месту и да оно што је званичној науци ту најмистериозније није постало видљиво тек кад су светски медији већ пронели његово чувење, сигурно би и њега сакрили, да не би морали да објашњавају зашто не знају, како то да је читав низ темељних претпоставки о развоју људског друштва и људске природе потпуно неусаглашен са постојањем тако нечега у том времену.
И заиста ...на простору максималног могућег распрострањења једне културно-сакралне свести, сродних ловачко-сакупљачких родова (а Гобекли Тепе је ван сваке сумње, због препознатљиве и карактеристичне анимистичке симболике и иконографије рељефа архитектонско опредмећење митолошког концепта једне посебне културе ловаца-сакупљача )  и најиздашније могуће ловиште својим еколошким потенцијалом не би могло да подржи све потребе, па чак ни да обезбеди неопходни континуитет прехране за популацију, ни изблиза довољно бројну, нити довољно комплексне структуре за подухват подизања мегалитске грађевине тих размера и сложености. Такође је потпуно незамисливо да једна номадска култура, која се у десетинама малих ( до 100 јединки ) група, нужно сезонски сели на једном широком простору од више стотина километара, пратећи сеобе ловине и биолошки ритам вегетације, на технолошком нивоу раног мезолита  (пре точка, пре грнчарије ...) формира и издржава седећу свештеничку касту и то у непрекидном континуитету од бар три миленијума.
Све те чињенице представљају лавиринт једног феномена који званичну археологију, антропологију, али посредно и социологију и психологију, доводе до ћорсокака необјашњивости. А не могу да га објасне напросто зато јер поглед званичне науке на развој људских заједница подразумева став да су агрикултурна друштва од своје саме појаве, увек и свуда била напреднија културно и технолошки и стога и доминантна бројно и у сили над ловачко-сакупљачким популацијама са којима је долазила у додир. Тако да им је потпуно незамисливо да би развијена култура ловачких заједница у додиру са примитивним пољопривредним друштвима мезолита могла да успостави однос међусобне симбиотичке зависности или чак и да наметне доминацију своје организоване силе.
Док логика (мени бар ) говори да се десило управо то - да су две суседне културе различитог начина привређивања а сличног технолошког нивоа (пре припитомљавања животиња ) , упућене једна на другу, оствариле однос размене: житарице за дивљач,  у коме је она вичнија оружју и борби убрзо успоставила контролу над паритетима те натуралне размене, проширивши је додатно и на: "заштиту" у замену за радну обавезу на клесању мегалита и градњи свог сакралног средишта као симбола духовне предодређености постојећег поретка ствари.
Свега стотинак километара западно и хиљаду година касније од краја културе Гобекли Тепеа (8000 год.пр.не.ере)    налази се најстарија потврђена организована урбана целина првих пољопривредника, такође чувени археолошки локалитет - село Чатал Хујук(7000 год.пр.не.ере ).  Заправо права неолитска метропола од 5000 житеља чијем су развоју, свакако, у миленијуму који га дели од краја доминације ловачке културе, морала претходити бројна и знатно старија мања насеља раних пољопривредника широм Мале Азије, Леванта и северне Месопотамије а таква временска коинциденција и просторна блискост, сукцесије краја са почетком двају култура су практично немогуће без директне међусобне везе.
Међутим ...једног дана, услед наглих климатских промена завршетка задњег леденог доба, безбројна стада и крда крупних дивљих биљоједа, која су се од искона на зимовник спуштала на јужне обале Црног (тада још увек слатководног језера) мора, као и Каспијског језера, кренула су новим миграционим рутама следећи померање вегетационих појасева ка северу. Одводећи са собом културу ловаца, чијег је духовног света и система веровања тај препотопски храмовни комплекс - Гобекли Тепе, био одраз.
Све ове претпоставке које износим, ипак не би имале ни половину своје уверљивости да их, за један храмовни комплекс, крајње чудноват начин на који су га његови творци оставили, када су отишли, не потврђује. Наиме ...Гобекли Тепе по напуштању  није од неке друге културе преузет, јер нема остатака других културних слојева, нити је освојен, нити је рушен и паљен, нити је пак препуштен дејству елемената природе, не ...цео комплекс од 20 мегалитских кругова је истовремено и намерно, плански и методично закопан да се потпуно изравна са околним тереном. Једноставно, народ носилаца културе која га је створила, суочен са нужношћу трајног пресељења, окупио је својом силом радну снагу потчињених пољопривредника, натерао их да цео комплекс храмова закопају, испразнио несретним паорима амбаре и одселио се у боља ловишта Централне Азије. Све је то, извесно, био насилан и крвав подухват чији ехо архетипског сећања на сукоб брата ратара и брата номада и данас одјекује кроз митолошка предања многих евроазијских, а нарочито блискоисточних народа, од којих је старозаветна прича о Каину и Авељу само најпознатија: "Бог се обрати к Каину, желећи да се он покаје, и упита га: "Где је брат твој Авељ? Каин дрско одговори: "Не знам; зар сам ја чувар брата свог?" Тада Бог рече њему: "Шта уради? Крв брата твог вапије ка Мени од земље. Да си проклет на земљи, и да будеш скитница по земљи". И Каин, мучен савешћу, са женом, побеже од својих родитеља у другу земљу."
(Наравно, Јевреји, преко којих смо добили Стари завет су, обзиром да су они сами у време настајања Библије били искључиви номади, улогу крвника приписали ратару, док легенде осталих народа приповедају обрнуте улоге. )

Да ли ће сунце још бити далеко за Србе?

Доласком на власт Демократске опозиције Србије (ДОС-а) скоро да је било забрањено говорити руским језиком у Београду, мада је први државник, који је посетио Београд, након преврата, био Владимир Путин. Понудио је Србији сву помоћ, за коју Зоран Ђинђић није хтео ни да чује.
Одушевљење Западом, његовим политичким системом, економијом културом и вредностима, свакодневно је промовисано у Србији.
Пред сам крај живота, тадашњи премијер Зоран Ђинђић је схватио да запад не жели Србију, као јаку и просперитетну земљу, већ поробљену, која ће признати сепарацију Косова и Метохије, и пристати на сва друга понижења. Донаторска помоћ Србији која је стизала од Запада, ЕУ и САД-а, враћала се донаторима, барем половина, у виду корупције српских властодржаца и представника донатора.
Премијер Ђинђић је још у јануару 2003. изјавио да у Бриселу седи гомила лицемера, које Србија као демократска држава не занима. Њих занима задужена, неспособнма и гладна Србија, спремна на сагињање и уцене.
Десет дана уочи стрељања, премијер Ђинђић се у Бања Луци срео са Валеријем Одњицовим, пријатељем руског председника Путина. Горан Свилановић га је одвраћао од тог пута, наводећи да му прете из Вашингтона, да не иде на састанак. Ђинђић је намеравао да реализује још важећи уговор са Русијом о војно-техничкој сарадњи, вредан пет милијарди долара, да уговори потписивање стратешких уговора, који би Србији омогућили да нормално послује, а да Русија, као савезник, блокира све нападе Запада на њу.
Нови лидер Борис Тадић улагивао се Западу, на најмизерније начине, истовремено узимајући милионе долара на своје иностране рачуне. Истовремено, његов шеф кабинета Миодраг Ракић је играо двоструку улогу. Подржавао је шефа, а оне око њега, нарочито Ђиласа, спуштао на земљу, да не хули против Русије. Захваљујући њему дошло је до продаје НИС-а, до руских улагања у српску привреду.
Доласком Александра Вучића, Алексе Жунића енглеске обавештајне службе МИ 6 и америчке ЦИА, интереси Русије у Србији су саплитани, али је љубав грађана према братском руском народу нарастала. У Русији данас ради више од 100 хиљада грађана Србије. НИС, Лукоил, Сбербанка пуне српски буџет, за разлику од америчких компанија, које исисавају из буџета Србије и задњу пару.
Српски политичари треба да знају да упркос свему, политичка етика Русије и Европске уније није спојива. Русија, без обзира на то, сматра да је у реду да Србија сама бира свој пут, и ту јој она никада није сметала, мада је знала да Европска унија никада неће примити Србију у чланство, што је данас свим грађанима, па и онима који ма је срце на Западу, потпуно јасно. Српске владе лагале су грађане причама о чланству у ЕУ, правдајући масовну крађу. А од доласка ДОС-а до данашњих дана из Србије је изнето више од 100 милијарди евра!
И док нам већ десет година из Вашингтона, Брисела и Берлина шаљу ултиматуме - прво су нам одцепили Космет и признали га као самосталну државу, а потом испоручили дужи списак захтева, ружећи нас на сва уста, из Москве су, увек, бираним речима Србију оцењивали као суверену земљу, која има право да одлучује о свом путу. Једино, ако Србија уђе у НАТО, поручили су из Москве, онда две државе неће више бити у истој колони.
Проконзули, попут Мајка Кирбија, енглеског и амбасадора Немачке свакодневно ударају пацке грађанима Србије, оптужујући нас за злочине, као да смо сви умоболни, терајући нас да узимамо кредите, да се извињавамо свима и сваком, да пола Срба похаписмо и осудимо због ратних злочина, а из Москве су нам увек долазили са пријатељским намерама. Руски амбасадор и државни званичници никада нису увредили Србију и њено руководство.
Амерички председник Барак Хусеин Обама сваког дана прети целом свету, а немачка канцеларка условљава европске земље да јој служе као робови. Истовремено, руски председник Путин ниједном речју није никада увредио ни амерички, ни немачки, нити грађане било које земље.
Америчка телевизија CNN свакодневно измишља догађаје и води пропаганду гору од Гебелсове, док је руска глобална телевизија Раша Тудеј само истинитим извештавањем, свела гледаност и утицај CNN-а на ниво локалне телевизије.
И док америчким градовима национална гарда улази у битку са грађанима који протествују против насиља и убистава црних грађана, руски председник Путин изјављује да се нада да ће амерички партнери избећи судбину СССР-а, и да ће решити унутрашње проблеме.
Да се то догађа у Русији, сва западноевропска штампа и она у САД-у оптужили би Русију за тешка кршења људских права и позвала да се ови барбари изолују. Када је Украјина оборила малезијски авион, западноевропски медији су нашег председника Путина називали Хитлером. Након што је установљено ко је оборио авион, ти исти медији ћуте, ни да се извину.
Да је, рецимо, легендарни глумац и режисер Никита Михалков, узео америчко држављнство, располућени амерички председник би, гестиклуирајући као и његови преци, то описао као бекство из Гулага.
Долазак глумаца Жерара Депардијеа, и америчког Стивена Сигала у Москву, њихово пријатељство с председником Путином, и добијање руског држављанства, није у руској штампи представљено као бекство од насиља, већ као лични избор славних глумаца. И српској влади смета пријатељство Емира Кустурице са председником Путином.
Уочи доласка руског председника Путина на састанак са папом Фрањом II, пре две недеље у Риму, распамећени Обама је љутито упутио поруку папи да буде опрезан у разговору са руским председником. Неваспитање, ароганција и насиље данас влада у САД-у и земљама Европске уније.
Када су чланице московске групе Пуси рајот ("разуздане пичкице") извеле ''перформанс'' у православној цркви и ухапшене, цео западни медијски корпус је осудио њихово хапшење. Када су чланице украјинске женске групе Фемен наступиле голе у Паризу, у знак подршке руским колегиницама, секући православни крст, ухапшене су. То није за Запад кршење људских права.
И док у Москву хрле најславнији глумци, режисер, писци, као и српски радници, влада Александра Вучића покушава да нас, Великом пропагандом лажи, одвоји од Русије. И то у часу када европски и амерички политичари на њега, отворено, гледају као опасног лудака. Али, њему је милије америчко говно, него руска салата. Милијарду наших евра, он је преселио у рачуне у банкама на Западу.


(Милован Бркић, уредник "Таблоида")

Пропаст без алтернативе

Хајде да покушам да разлоге неумитне пропасти економије Запада мало појаснимо онима који нису завршили економски факултет и то са натпросечном оценом.
Полазна тачка је да је светски дуг готово три пута већи од светског годишњег бруто производа. При чему су најбогатије државе и најзадуженије, у првом реду државе Запада.
Смисао такве, на дугу засноване привреде је да се доходак путем камата стално одлива од предизетника и произвођача ка анонимним кредиторима и лихварима а што се постиже берзанском препродајом дуга тј. тзв. "банкарских деривата". Све то функционише као систем спојених судова у коме су сви дужни некоме и већина обитава на самој граници банкрота, сви сем власника штампарске машине светске валуте тј. долара.
Због тога је од есенцијалне важности за функционисање те пирамидалне шеме да се она или шири или, ако се не шири да намирује редовно пун обим својих обавеза, због чега се систем толико грчи да нпр.од Грка наплати месечна приспећа. Светски дуг је толики, а цео систем је до те мере оптерећен паразитским структурама да изостанак уплате неликвидност попут пожара преноси на све остале нивое пирамиде.
Што је најважније има све више таквих слабих карика које стењу под тежином дуга на ивици економског пуцања и друштвеног и политичког колапса. Лихварски систем би још некако МОЖДА и могао да натегне своје окоштале тетиве и опрости и амортизује удар грчке несолвенције али ...како онда не опростити и следећем, нпр. Шпанцима, Португалцима, Италијанима ...?
Претходни колапс ликвидности банака 2007. је превазиђен и потпуни слом система заустављен интервенцијом државе на рачун друштвене потрошње и стандарда, бруталном социјализацијом приватног дуга банака. Средства из буџета предвиђена за инвестиције, здравство, образовање, пензије ...су једноставно пребачена на рачуне банака.  И од тада се ниво јавне потрошње дотира на кашичицу и одржава на ивици социјалног бунта. Тако да код следећег пожара банкрота он неће можи да се гаси водом са тог извора.
Код наредног банкрота првог већег дужника, попут Грчке или немогућности државних фондова да испрате своје обавезе, а до чега ће неумитно доћи, сви у том ланцу препродаје дуга ће морати да зауставе своје пословање. Рачуни клијената тих банака ће истог момента испарити а плаћање ће се одмах вратити ка готовини. Готовини које, међутим нема ...ни стоти део количине потребне да тржиште остане функционално. Штампање долара такође не долази у обзир јер Кина ( а за њом и остали)  не би мирно гледала како инфлација уништава њене девизне резерве и вредност доларских обвезница већ би их моментално конвертовала у друге валуте, вредносне папире, злато ... Што би био крај долара, не би вредео ни колико папир од кога је.
То значи да остаје само једно мирнодопско решење - да се дозволи банкрот свих паразитских структура и потрошња сажме на ниво који постојећа маса валуте и здравог капитала може да сервисира. А што све подразумева унутрашње друштвене потресе такве магнитуде које ће бити велики изазов превазићи без распада и хаоса грађанског рата.
Е сад, кључно питање ту је: како је могуће да су пословично промишљени банкари, ти демони шпекулативног предвиђања дозволили да маса задужења нарасте до мере у којој обесмишљава систем по себи??  Тим пре када знамо да је тај друштвено-економски модел привређивања, упркос неколицини програмираних берзанских сломова којима је био циљ унутрашње преуређење структуре власништва над друштвеним богатствима,  до сада без премца владао и доминантно сламао конкуренцију, глобално.
Када је тај процес непродуктивног задуживања и преусмеравања новца у бујајуће непроизводне класе и структуре почео да узима маха на Западу?
Са падом СССР-а и Источног блока, када је Фукујама прогласио крај историје  а Русија тетурала баш као и пијани Јељцин на њеном челу, са пљачкашким олигарсима који су на Западу продавали државне стокове титанијума и паладијума у виду лопата и грабуља, западне елите су у тријумфалистичком трансу, гледајући свет као свој суверени плен у план свог развоја поставили слободан раст експлоататорских структура намењених коришћењу ресурса које су већ видели у свом џепу. Па су и стратегију дужничке експанзије самерили претпоставци да ће са дужницима, попут Грчке, који немају друге кредитне алтернативе на крај излазити хипотекарном распродајом природних ресурса и саме територије, наравно ...у бесцење.
Дуг би и тада постојао, али би имао покриће у расту економије оствареном бази сировинског бесцења Сибира и света.
Све су лепо то предвидели они ...само им је измакао промашај да између захтева једног малог балканског банкара, који их је прочитао - да своју послушност наплати стратешким уступцима његовој нацији и алавим  осветољубљем надахнуте острвљености немачке друштвене елите - да се исти немилосрдно затуку, одлуче да је овај први идеалан за жртву паљеницу Новог Светског Поретка. Па су читаву деценију, касапећи ту малу нацију и њеног малог вожда, несмејући да га згњече нагло да не би из еутаназичног сна пренули ошамућеног џина на истоку, ипак на крају, кад су уравнали ту џомбу на путу, схватили да је за то време на њему, само мало даље, никао непрелазни зид свести о њиховим правим намерама.
Тако је то ...на малим искушењима силник показује своју слабост, како некоћ доктринарну на Србији, тако и сада економску на Грчкој, а тако и војну немоћ и суштински кукавичлук пред устаницима Новорусије.
------------------------------------------------------------------------------------------

Рикошет хаоса

"Меркелова је на самиту Источног партнерства у летонској престоници Риги саопштила да тај програм сарадње са бившим републикама СССР није инструмент за проширење ЕУ.
– Не треба подстицати очекивања која није могуће испунити и ми се трудимо да то предочимо нашим партнерима – поручила је Меркелова."

Не ...ово не значи да су их пустили низ воду већ да их чврсто усмеравају ка једној јединој опцији.
Украјина у својој економској и социјалној ситуацији, за коју ЕУ не жели да преузме одговорност да је консолидује ( а и како би кад је корпоративна пљачка у пуном јеку ) нити да запосли и збрине милионе украјинске сиротиње, таква Украјина дакле, у мирнодопоским условима може само да падне на колена пред Путина и да животом моли за опстанак своје привреде, у миру ... Међутим Запад је, омчом политичког безумља целом украјинском народу намакао замку у којој сада не могу ништа друго до да приме позив за војску и америчку пушку у руке и иду да "ослобађају" Донбас и Крим.
То, да ли ће Русија са лакоћом и одмах моћи да заустави ту офанзиву у коју Запад (до јесени) гура украјинску војску, уопште се не поставља као питање, али ...мира бити неће без великог страдања Украјинаца у коме потом могу да се укрешу варнице разних других сукоба ...и размера.
Једино за шта сада Украјина може да добије паре од Запада то је рат, а једина нада да се то избегне би била да се главни политички актери Украјине хитно међусобно договоре да Запад уцене могућношћу постизања договора са Русијом и Кином. Али ...тако нешто је тешко и замислити као реалну опцију док су десетине паравојних, нацистичко-језуитских и плаћеничких банди, политичког и криминалног подземља у могућности да отворено прете највишим органима државне власти.
Украјина, шиптанзе, Јужнокинеско море, Јемен, Сирија, Авганистан, ИДИЛ-овске хорде главосеча усред Блиског истока ...може ли се уопште замислити некатастрофичан исход ситуације паралелног постојања оволико кризних жаришта?
И Рим је палио пожаре по рубним деловима царства, "завади па владај" је био темељ његове стратешке доктрине, али ...оног момента кад није својим трупама могао да на потпаљеним земљама обезбеди "Pax romana" - римски мир, пепео и хаос који је остављао за собом су му се истог момента почели увлачити унутар граница царства.
Ево им га ИДИЛ из

Ирака кога су опустошили, који ће на крају, кад се одбију о ирански зид кренути и на Саудијску Арабију, куда ће украјински нацисти кад се одбију о бедем руске војне моћи ?  

Бакља демократије

Изградња малоазијиско - трансбалканског гасовода тзв. "Турског тока" и у најбржем и најповољнијем ритму изградње до граница Македоније не може доћи пре 2017. Стога, претпоставити да Америка која је једној Бугарској могла, и то "на кеца",  да једноставно наложи, да противно свим сопственим економским и развојним стратешким потребама саботира, већ започету изградњу "Јужног тока", да она сада Македонцима ради пресецања "Турског тока" мора да покрене њихов "Мајдан" и да им праве грађански и међуетнички рат, тј. да не може и њима једноставно да нареди и да исту ствар постигне уценама нижег ниво притиска, то је онако ...прилично плиткоумно. А то чујем ових дана са свих страна као далекосежни аналитички закључак домаћих стратешким мислилаца.
Друга је ту ствар у питању, знате ...свим националним елитама које Вашингтон нагони да се понашају мимо својих економских интереса у односу према Русији и да у томе трпе немалу штету је обећана компензација за њихову вазалску послушност и лојалност. То тако функционише одувек - империја мотивише своје локалне феудалце на чију помоћ рачуна пленом од победе или поделом оних који су одређени да послуже у ту свху као жртва - а то су у овом случају етничке територије Срба и Македонаца на Балкану и територије Руса у источној Европи.
Шиптанзе као и сви остали вазали, осећају да Америка губи стратешки моментум па постају нестрпљиви у економском безнађу у ком обитава гро њихових популација, и овај зимски егзодус Шиптара је организован да Запад потсете на дата обећања, а и Бугари не могу да гледају само како Турска на руском гасу остварује корист које су се они одрекли, тек тако ... Путин је пронашао начин да наметнути рат у Урајини води посредно и на штету Запада и побеђује.  Економија полако освешћује, најпре пословне а онда и политичке елите Вашингтону подређених државица. Ствар је у НАТО-у дошла дотле да би плутократија која му влада сада Грцима веома радо опростила дугове, али то гледају и остали дужници. Оно што им треба и што једино, бар привермено спашава кохезију пакта је рат и ратни плен ...
Демократски пироман је поново у акцији на Балкану.

Пројекат:"Србија низ воду"

Знате ...овакве се четврти подижу у градовима у којима већ постоје значајна чворишта светских финансијиских и робних токова, пре свега зато да својим смештајним, забавним и трговинским садржајима сервисирају потребе богате пословне клијентеле. 
Али тога у Србији нема, код нас се нити шта важно производи нити се шта продаје у обиму који би изградњу и само постојање оваквог центра оправдао економском логиком. Но, ње свакако за иностраног инвеститора има јер нико толике паре не баца у ветар.
И сад видите ...Арапи су купили ЈАТ да овде могу да долазе и одавде одлазе брзо, а затим одмах, у опустелој Србији закатанчених фабрика и затрављених њива, у земљи у чијој се унутрашњости светла и огњишта гасе, одједном подижу гигантски светионик богатства, који теба да служи чему ??
Драги моји, то вам је џиновски бордел и сабирни центар за тријажу и одабир свега младог, здравог и вредног, још што је остало у Србији за хареме и трансплантационе клинике широм света. Ту ћете моћи да продате бубрег, ћерку, сина ... "Београд на води" није зло сам за себе, толико колико је јасна индикација пројекта, у коме садејствују ови безумни издајници које сте изгласали, пројекта:"Србија низ воду".

24.03.1999. - Шеснаест година касније Србија се суочава с тим да је злостављање њено природно стање ...

Шта ће значити ако Срби и други пут пређу преко датума из 1999. кад је на Србју започета агресија, која од тада није престала.

1.

Уочи годишњице 24. марта – датума који пре 16 година није убио Србе, али га још нису ни преживели – над Србијом лебди једно питање. Хоћемо ли и други пут прећи преко 1999. године? Уздржанији израз „прећи преко“ можда је на овом месту мање адекватан од недвосмисленијег „опростили“. Али насупрот опраштања стоји освета; а „прећи преко“ више је повезано са тражењем правде.

И, заиста, ни 1999. ни касније чак ни екстремнији ни бешњи међу Србима нису тражили освету. Тражили су правду, и то не ону правду која би осудила кривце за агресију, чак ни ону која би само осветлила истину о догађају кад се цео западни свет крвнички бацио на једну малу землју. Српско тражење правде није се односило на прошлост, испод које је требало подвући црту, већ на будућност из које би оно што се догодило изгледало тек као забуна, као трагичан неспоразум, нека врста међусобног неразумевања између крвника и жртве.

И жртва је пристала на свој део кривице: прећутним споразумом између Срба и Запада, запечаћеним 5. октобра 2000. постигнута је сагласност о кривици Једног Човека и једне политике. Жртва је поднета у готово општем консензусу народа и елита, више ништа није стајало на путу новом почетку.

2.

Шеснаест година касније, нови почетак још се није догодио, тек свака нова власт која дође суочава напре себе а онда и народ са илузијом да је управо она та која ће га донети. Уместо новог почетка, 16 година касније британски премијер Дејвид Камерон понудио је источноевропским земљама фонд од 20 милиона фунти, у традиционалном британском стилу описан као помоћ земљама „да се одупру притиску Русије“. Према земљи која је у издаји Русије осталима дала пример – Украјини – већ је кренуло пет милиона. Остатак из Камероновог фонда поделиће Молдавија, Грузија, Босна и Србија, претпостављам темпом и жестином којима буду издале Русију и уверењем да би нека од њих финансијски могла и болје да прође од Украјине, која се истакла и платила своју цену, и у крви и у сребрњацима.

Камеронову понуда могла би се сматрати чак и циничном да није толико пословична. Уосталом, нису се Енглези више испрсили ни марта 1941, плативши пуч са нешто фунти у злату, уз обећање да ће разбијеној југословнској војсци – важно је рећи: не разбијенијој од данашње српске – дати и нешто горива под условом да у Грчкој отвори фронт против Немаца.

3.

Није то било први пут да је Србија стајала пред понудом да се одрекне будућности, али никад пре она није била толико понижавајуће јасна и никад пре њене елите нису биле хипнотисаније него данас. Да није тако, зар би прошло да се нико од нас не осети повређен педагошким иступом Мајкла Кирбија, који је говорио о томе како су санкције Србији биле потпуно оправдане? Зар би српски медији са толико трпељивог такта пренели захтев Едуарда Кукана Томиславу Николићу да не иде у Москву на Дан победе над Хитлером, као да му је тражио чашу воде? Зар би прошао цео дан, а да се нико не усуди да Николића јавно подржи, најављујући му том тишином нови круг провлачења кроз блато српских медија, најистакнутијих на пољу укидања српске будућности?

Петнаест година пошто је поверовала да је злостављање које је доживела 1999. трагична грешка, Србија се суочава с тим да је злостављање њено природно стање, које свих тих година није престајало и које неће престати. Сагласити се с тим, значило би други пут прећи преко онога што се десило 1999, овај пут без свести да се радило о трагичној грешци, већ да је реч о природном ланцу исхране, где је бивање на његовом геополитичком дну српска народна судбина.

4.

Шеснаест година пошто је први „томахавк“ пао на Србију, агресија Запада треба да доживи ону врсту поунутрашњења када би валјда свако од нас требало да постане по један томахавк, који лута улицама и градовима, спреман да експлодира на притисак џојстика у рукама неког Кирбија или Девенпорта. Јер ни на шта друго не личи оволико добре воље у раду на сопственом уништењу, када се народу представља као успех чињеница да је сву своју привреду дао у руке ММФ-а, који је цео уговор са Србијом стрпао у само једну неисписану реченицу: Србија се обавезује да ће до 2020. године западним повериоцима исплатити 18 милијарди долара, а за то неће бити довољни ни Телеком, ни ЕПС, ни обрадива земља, ни кожа с леђа. Последње рате за то планиране су да буду плаћене у нараштајима или једноставније – у главама.

5.

Све српске стратегије од 2000. до данас, са почивајући на идеји новог почетка са Западом, показале су се узалудним. Нема новог почетка, и неће га бити. Није било за то време ниједне српске власти која није дошла са великим плановима о добру које ће донети држави и народу, није било ниједне да са власти није сишла субоко презирући тај народ, уверена да би без њега лакше прешла преко тог танког брвна које су јој до новог почетка вешто премостили овдашњи западни намесници; и није, на крају, било ниједне да том истом народу није била сервирана као главни и једини кривац, као објекат презира, који је, мање или више добровољно, скривао извођаче филигранских радова у сенци.

Ова власт, међутим, разликује се од осталих по нечему. Њој је дато да потроши последње ресурсе петооктобарског система, после кога ће он постати или једна рђава бесконачност или ће експлодирати, онако како овде већ уме да експлодира.

6.

Зато је сећање на 24. март 1999. данас императив, без њега ништа од онога што нам се догађа не може се разумети као процес у коме смо и жртве и погонско гориво. Свест да новог почетка неће бити налаже нам да се покајемо пред жртвама које смо узалуд дали Молоху и да испричамо пуну истину о том датуму. Можда нас то неће учинити паметнијим – јер мудрост о којој је реч ипак је закаснела – али би нам као народу могло вратити онај изгубљени нагон за самоодржањем.

Без тога, ми смо само онај Србин који је неким чудом преживео усташки покољ у Лици, а онда, уверен да се ради о трагичном неспоразуму јер он никоме није учинио ништа нажао, отишао да се пријави у усташку полицију, неће ли грешка бити уочена и отклоњена. Јер корен сваког отпора је разумевање, а сваког разумевања сећање.

~

Жељко Цвијановић

Док не буде касно ...

Нови Светски Поредак тј. Ново Тоталитарно Друштво као пројекат озакоњења законског изузећа плутократске олигархије Запада за свог примарног непријатеља има националну државу, са њеним партикуларним интересима, као такву. При чему је држање националних елита малих држава у стању сарадљивости путем њихове корупције темељ стратегије експанзионе доктрине. 
И то је једна општа невоља чијег смо процеса и ми Срби невољни учесници, но ...оно што је ту за нас најбитније је да та стратегија наступа НСП има и своје локалне тактичке варијанте, а она је за терен Балкана таква да се свим Србима суседним нацијама и њиховим елитама, док им се полако отима тло испод ногу, вода коју пију и ваздух који дишу очи замазују лешинарским залогајима територијалног и етничког проширења, пре свега на рачун србског етничког простора и Србије, која је, највећма ради самог свог положаја, одабрана да буде универзални донатор ткива и органа. То је такође већ виђено и опробано решење.
План је био једноставан, у примарној варијанти: најпре испровоцирати и потстаћи сољењем незацељених рана из претходних ратова најпримитивнији шовинизам код Срба а онда их, кад се окрваве осветом, брутално избомбардовати, поразити, казнити и "пацификовати" стављајући их под туторство онакве природе какву на Космету видимо, а друштво "денацификовати" , "лустрирати" "изменити свест" и практично забранити србство.
Највећи "грех" Милошевића је управо тај што није дозволио то а такође је спречио и другу, резервну варијанту Запада, заступника ЛДП-овско - ДС-овско - лигашког мирног самоукинућа. И то, десетогодишње маневрисање на ивици ножа је једини разлог што Србија, Република Српска, Македонија и Црна Гора још увек постоје а такође и то што је Украјина дошла на ред кад је Русија ојачала довољно да се томе ефикасно и успешно супротстави. Сви су, још до краја прошлог века требали да добију по парче жртве и тако намирени до сада да стоје у чврстом строју према главном непријатељу - Русији. 

Због Србије, опет, јако касне са планом, толико да су им угрожени основни циљеви.

Како ће се тај панконтинентални рат између нација које се буде и таласократске плутократије у лику атлантиситчког Левијатана надаље одвијати још увек је тешко прогнозирати, но ...извесно је да победу слободних нација света, наша, србска, готово извесно неће дочекати са компрадорском елитом друштва која, не да не ради ништа на спречавању већ свесрдно сарађује на њеном уништењу. Јер знате ...Левијатан свој план етапно прилагођава али никада пре пораза не одступа од њега. 

То вам мора бити јасно ...

СрПска "елита" данас - шта је то ?

То вам је популациони слој који заузима задња два спрата на пирамиди моћи и утицаја овога што данас зовемо Србијом, дакле ...једно, већ по природи неприродних процеса у њој, скоро ексклузивно београдско друштванце неколико клановских линија чији савез почива само на једној интересној претпоставци израженој у једном посебном идејном ставу да је свака жртва остатка остатака Србије оправдана мером користи коју доноси елити, тј. њима. Користи која се потврђује несразмерном узурпацијом буџетске конзумације, ефикасношћу пројекције свих друштвених проблема на периферију, последичном удобношћу, потпуном неодговорношћу за последице (не)чињења на остатак државе, безбедношћу и лагодним животом лишеним потребе да се исти оправда креативним доприносом било коме и било чему сем борби са стално тињајућом опасношћу да се народ из унутрашњости (познатије под именом "пичка-материна" ) досети своме јаду и говњивих мотака.
Али ...шта очекивати, молим вас лепо, од потомака пост-устаничких цинцарско-оборкнежевских мележења из кога су селекционим одабиром балканских и првим светским ратом истерани, ионако разводњени, племенити хајдучки гени у корист трговачке културе и склоности ка шићарџијиском курварлуку ратних профитера, потом "обогаћено" популационим доприносом коњушарског наслеђа аустроугарских кметова, учвршћено затим у амбијенту Вермахтовог одмаралишта, па армирано новим приносом партијашког подгзуно-куртизанског каријеризма из свих "братских" република, све до коначне дестилације који је казаном петооктобарског пуча из елите овог друштва коначно одстранио све невољно да се за ситну корист личног црева истим испразни на оно за шта су сви остали гинули и страдали.
Тако вам је то ...постјугословенска ера је, по вољи оних који су и један СССР разложили, дала сурогат државности србском народном отпаду а Србима њихову копилад на бригу и старање.
И ето ...стасала деца, порасла, поткожила се ... Није ли сада време да се осамостале, да се Срби мало и за себе побрину, а ??

Ваше је право да им укинете право да вам право на правду ускрате.

За одржавање процеса увећања моћи корпоративних елита, чији интерес одређује генерални правац свих друштвених процеса у капитализму, потребно је, услед опште и све брже технилогизације све мање мање људских сервисера. 

И све ово што гледамо око нас од индустријиске револуције па до данас, а нарочито од распада блокова, је директни израз бруталне чињенице да власници капитала налазе интерес да све мањи део своје финансијиске и друштвене моћи дислоцирају сервисерима и опслуживачима тог процесног система, система чији је основни смисао, који у све огољениојој форми испливава - укидање сваког реалног политичког субјективитета нацији и грађанину а у корист поседницима финансијиског капитала тј. плутократске олигархије. Што је подухват у коме једино сигурно ухлебљење налазе: танак плаћенички слој инжењера, политикантских марионета, војници, полицајци,мафија ... док и њима, као и свима осталима разлог за постојање заједно са радним местима и свим причама о људским правима и слободама не буде етапно гашен и коначно сведен на ништа. 

Да ...проблем модерног доба није у превеликом или премалом технолошком помаку и развоју већ у карактеру научних пробоја који је у задњих 50 година врло мало мало проширио ресурсну базу човечанства ( док се оно за исто време утростручило), већ је информатичком дигитализацијом отворило могућности аутоматизације и контроле које радне способности човека подражавају до те мере успешно да угрожавају сам смисао постојања огромне већине људског рода у систему у коме се он оправдава профитом и зарадом.
У питању је дакле несмиљени рат дехуманизованог система вредности са истинским интересом човека, у коме једини савезник радника који то више нису, заправо мора најамничке сиротиње, поред класног освешћења и идејне интеграције могу бити мале и средње олигархијиске групе нација и држава још увек неинтегрисане у номенклатуру Новог Светског Поретка. У нашем случају дакле Руси а потом и БРИКС.
Кроз призму ове чињенице ако посматрате друштвена збивања много ћете боље схватати њихову суштину а самим тиме и предвиђати исходе и политички се оријентисати у њима.
И запамтите - без обзира на то колико сте богати или сиромашни, ако сте паметни и часни људи, ваше је право да им укинете право да вам право на правду ускрате.

Чекајући рикошет

Да, Запад је данас једно суштински тоталитарно друштво у коме се илузија плурализма обезбеђује разноврсношћу тржишне понуде а заблуда демократичности великом слободом располагања зарађеног и опљачканог. При чему се оправдање како пореских расхода тако и разлог за трошење зараде - под фирмом слободе говора - креирају, медијиском хегемонијом непрестане инфлаторне производње информативног хаоса: бесмислица, полуистина и лажи ...у коме је релеванција и истинитосна вредност података о квалитету роба и услуга, корисности, смислу политичких потеза, основних друштвених питања ... потпуно недоступна огромној већини људи.
И све је то уреду и функционално као део културне доктрине, једне цивилизације чију срж чини савез лихвара и оперетских опсенара, све док се претстава изводи на контролисаној позорници домаћег театра или на сценама друштава и држава недовољно великих, јаких или развијених - са трагичним оптерећењем историјиског задеса нерешених унутрашње-политичких напетости и питања и спољнополитичким баластима комплексне геостратешке позиције - да би, без обзира на суштинску неозбиљност и тривијалну неодговорност  непријатеља, пружиле озбиљан и истрајан отпор сили надмоћног хаоса.  Ту свако игра своју (не)вољну улогу у драми коју одржава прираст моћи и утицаја олигархијиских кругова полуанонимне плутократске елите.
Међутим, када се таквим стратешким обрасцем свога друштвеног устројства, једна сила, следећи своју амбицију империјалне - планетарне свемоћи, обре на интересном прагу националне куће озбиљног домаћина, чија ресурсна база, к'томе и габарит њему омогућује комоцију да одбије улогу статисте или споредног глумца, тада тек до пуног изражаја долази идејна површност водвиљског карактера те режијиске школе, када изостанак профитне поенте, а упркос смртној озбиљности тренутка, покушава да компензује форсираном применом симулације, ефеката, масовним сценама, гегом ...
Свака империја, ако то жели да буде, у свом развоју долази до тачке у којој, исходом одсудне битке залажући судбину и сам живот своје елите мора да потврди и покаже своју достојност и дораслост империјалној мисији. Ова, Левијатанова ...сачињена од кукавне банде анонимних лопужа, је за такав подухват потпуно неспособна:
"Пази, па нико неће да одигра како нама треба, нити Украјинци хоће да ратују а ни Путин неће да их нападне, а што више стискамо санкције, све јаче нам пиште ЕУропске сатрапије, Саудијици и ОПЕК лелечу од туге за милијардама које губе јефтином нафтом, док се Кинези богате све брже а народ Путина све више подржава ?! Шта сад ???
- Нема везе, дај да им убијемо опет неког идиота кога је изједајућа амбиција потерала у издају. Већ ће се са њиме идентификовати неки број урбанизоване сличних њему ... Знаш какви су они, Словени, кад отпадну од народа. И дај ...цимни те Саудијице за Чечене. Шта су се ућутали ??"

Ера плутократског тоталитаризма

О ...па да ли је живот у скромности и аскези тежи од живота у дугу ? Рекао бих да није, али ...не бих рекао да је више сад чак и о томе, о лаковерној похлепи лакоумних и лакомислених реч, већ су сада на делу безочне лихварске манипулације којим се све већи део задужења просечно задужених грађана са просечним примањима чини практично неотплативим без распродаје "на добош" или дужничког ропства у коме банка преузима трајно старатељство над свим животним аспектима дужника.

А ви који нисте узели никакав кредит мислите да сте безбедни?

Далеко од тога, следећа етапа је довођење у исти положај нас који се нисмо никоме ни за шта лично задужили,путем постепеног али сталног кресања примања до нивоа на коме ће и подмирење најосновнијих животних потреба бити немогуће.

Али то је логично у ситуацији у којој вам је корпоративни капитал: власник националне банке, коју контролише путем дуга; законодавац, путем политичке елите коју држи у коруптивном кавезу ; послодавац, јер вам контролише комплетну привреду. Када се са истог интересног чворишта доносе одлуке о висини ваших примања, о вашој куповној моћи, стандарду ...о свему, онда чак и када вас срећа послужи да се никада озбиљно не разболите, да вас не погоди поплава, суша или нека десета стихија, потпуно укидање сваке ваше могућности да утичете на своју судбину у складу са својом слободном вољом није ствар извесности већ део закономерног процеса.

Зашто би вам власник ваше владе, банке, радног места ...оставио икакав простор и наду да то једном можете да промените у корист вас или ваше деце ?

Од свох могућих олигархија, тоталитарна власт ове - плутократске је најмалигнија због њеног основног унутрашњег својства да је анонимна и ван свог уског круга неформалног форума моћи апсолутно неодговорна за своје поступке. То је владавина људи чији интерес очувања сопствене позиције и из ње следствених привилегија, у данашњој постиндустријиској и информатичкој ери потпуно искључује интерес економског, културног, научно-образовног, духовног напретка и развоја, па на крају и самог биолошког опстанка свих осталих класа и слојева друштва.

Зашто би тих ...пар десетина милиона повлашћених управљача желело да нпр. оспособи планету да храни 200 милијарди нових људи, или да освајају нове области науке, да прошире људски род кроз простор васељене ... Ради чега, ради ког раја да ризикују било шта ? Они су свој рај достигли ...

Националне институције својим демократским легитимитетом морају да функционишу као маказе пипцима плутократске хоботнице а не да сарађују са њом, оне су последња брана плими инволутивне лихварске агресије.

Мислите о томе, док имате за кога и ...нарочито, док имате са чим.

Не надајте се !

Свакоме ћу признати право да ме превари ...осим пријатељу!
(Меша Селимовић)

Шта се десило то, сад, са Грцима ?
Знате ...мало ово у својој суштини има везе са идеологијом, левицом, десницом, не ... Све је ово једно међусобно шибицарење националних пословних и банкстерских елита у коме су немачке покушале да конвертују, потрошачку похлепу за њиховим све напреднијим, сва сложенијим и све скупљим производима високих технологија (ствараних и развијаних управо захваљујући погодностима заједнице ) у потпуну политичку доминацију над интересима и суверенитетима својих јужних колега ... Мирно, деценијама посматрајући како дефицит трговинске размене све скупљих Мерцедеса за све јефтинији туристички угођај ствара дужнички јаз између партнера ...са "лукавом" замишљу да тај дуг претворе у власништво над жуђеном топлотом медитеранских обала, удобношћу хотела, стратешким лукама и осталим ... Губећи при том из вида могућност да наспрам стратегије њихове, суштински непоштене замисли, иза безумља конформистичке растрошности медитеранаца стоји подједнако непоштена замисао, надмоћне логике. У виду договора дужничке алијансе унутар ЕУ да истовременом политичком манипулацијом на домаћим сценама, дајући левици простор, и власт, изврдају плаћање и хипотеку и ресетују финансијиске паритете у оквиру заједнице.
Шта да вам даље причам ...то вам је школски пример надмоћи доктринарне мудрости спрам стратешког лукавства. Сад ...шта ће даље бити ?  Ван сваке сумње да би банкарске институције Запада даљим кажњавањем Грчке у њој могле да изазову потпуни хаос, међутим ... то би имало цену изражену у испадању Грчке из свих западних савезништава. Грци би преживели и тих неколико месеци потребних да се ухвати алтернативни линк са финансијиским и економским токовима БРИКС-а и Русије, али ЕУ и НАТО такав ударац свом престижу не би.
Нико не воли да буде надмудрен, надигран и нарочито намагарчен, посебно не власници штедних улога и пензијиских фондова северњачких банака које нико није питао шта мисле о дужничком кредибилитету сардинождерских винопија, код којих су летујући деценијама остављали бакшиш. И зато сада треба очекивати велике политичке ломове унутар Немачке, Холандије, Белгије ...у смислу спољнополитичког опредељења ка финансијиским тржиштима народа вољнијих да послуже као база њиховог господског благостања. Наравно ...ка Србији, Хрватској,Бугарској, Румунији ...са њиховим празилук-елитама неспособним да и око пројеката апсолутног заједничког интереса отму копромис међусобног договора од западног тутора и мишљу обухвате хоризонт интереса изван острваца локалне изутетости, личне и клановске, од беде и несреће којом управљају.
Зашто вам све ово причам ?  Па зато што видим да многи очекују да ће идејна снага покрета, странака и партија попут Сиризе и Подемоса да се заразом своје успешности спонтано пренесе на политички живот остатка континента. Али неће ...то ће се десити само у европским државама чије друштвене и државне елите усаглашено делују у складу са свешћу о ванвременској вредности националног суверенитета.  А довољно је само погледати овдашње реакције, у беду слугерањског конформизма огрезле ђубради етаблиране "јавности", на победу Сиризе, па отклонити сваку дилему да је последња таква наша елита протерана са распадом Југославије а у Србији 5.октобра 2000. на маргину друштва, у илегалу, у конвертитство, или у Хаг ...
И нове неће бити све док народ овде не буде схватио да су превртљивост, недоследност и лажљивост особине које се ни у политици, као ни у животу, не смеју награђивати поверењем. Свуда у свету људи лажу, варају, издају и краду једни друге...али само овде, када их као такве осведоче унутар ове средине, њима порасте углед, изборни рејтинг и поправља им се позиција.
И зато, не надајте се, са изродима по опредељењу на челу, ичем, до овога што до сада видесте ...