О ...па да ли је живот у скромности и аскези тежи од живота у дугу ? Рекао бих да није, али ...не бих рекао да је више сад чак и о томе, о лаковерној похлепи лакоумних и лакомислених реч, већ су сада на делу безочне лихварске манипулације којим се све већи део задужења просечно задужених грађана са просечним примањима чини практично неотплативим без распродаје "на добош" или дужничког ропства у коме банка преузима трајно старатељство над свим животним аспектима дужника.
А ви који нисте узели никакав кредит мислите да сте безбедни?
Далеко од тога, следећа етапа је довођење у исти положај нас који се нисмо никоме ни за шта лично задужили,путем постепеног али сталног кресања примања до нивоа на коме ће и подмирење најосновнијих животних потреба бити немогуће.
Али то је логично у ситуацији у којој вам је корпоративни капитал: власник националне банке, коју контролише путем дуга; законодавац, путем политичке елите коју држи у коруптивном кавезу ; послодавац, јер вам контролише комплетну привреду. Када се са истог интересног чворишта доносе одлуке о висини ваших примања, о вашој куповној моћи, стандарду ...о свему, онда чак и када вас срећа послужи да се никада озбиљно не разболите, да вас не погоди поплава, суша или нека десета стихија, потпуно укидање сваке ваше могућности да утичете на своју судбину у складу са својом слободном вољом није ствар извесности већ део закономерног процеса.
Зашто би вам власник ваше владе, банке, радног места ...оставио икакав простор и наду да то једном можете да промените у корист вас или ваше деце ?
Од свох могућих олигархија, тоталитарна власт ове - плутократске је најмалигнија због њеног основног унутрашњег својства да је анонимна и ван свог уског круга неформалног форума моћи апсолутно неодговорна за своје поступке. То је владавина људи чији интерес очувања сопствене позиције и из ње следствених привилегија, у данашњој постиндустријиској и информатичкој ери потпуно искључује интерес економског, културног, научно-образовног, духовног напретка и развоја, па на крају и самог биолошког опстанка свих осталих класа и слојева друштва.
Зашто би тих ...пар десетина милиона повлашћених управљача желело да нпр. оспособи планету да храни 200 милијарди нових људи, или да освајају нове области науке, да прошире људски род кроз простор васељене ... Ради чега, ради ког раја да ризикују било шта ? Они су свој рај достигли ...
Националне институције својим демократским легитимитетом морају да функционишу као маказе пипцима плутократске хоботнице а не да сарађују са њом, оне су последња брана плими инволутивне лихварске агресије.
Мислите о томе, док имате за кога и ...нарочито, док имате са чим.
Нема коментара:
Постави коментар