недеља, 15. март 2015.

Док не буде касно ...

Нови Светски Поредак тј. Ново Тоталитарно Друштво као пројекат озакоњења законског изузећа плутократске олигархије Запада за свог примарног непријатеља има националну државу, са њеним партикуларним интересима, као такву. При чему је држање националних елита малих држава у стању сарадљивости путем њихове корупције темељ стратегије експанзионе доктрине. 
И то је једна општа невоља чијег смо процеса и ми Срби невољни учесници, но ...оно што је ту за нас најбитније је да та стратегија наступа НСП има и своје локалне тактичке варијанте, а она је за терен Балкана таква да се свим Србима суседним нацијама и њиховим елитама, док им се полако отима тло испод ногу, вода коју пију и ваздух који дишу очи замазују лешинарским залогајима територијалног и етничког проширења, пре свега на рачун србског етничког простора и Србије, која је, највећма ради самог свог положаја, одабрана да буде универзални донатор ткива и органа. То је такође већ виђено и опробано решење.
План је био једноставан, у примарној варијанти: најпре испровоцирати и потстаћи сољењем незацељених рана из претходних ратова најпримитивнији шовинизам код Срба а онда их, кад се окрваве осветом, брутално избомбардовати, поразити, казнити и "пацификовати" стављајући их под туторство онакве природе какву на Космету видимо, а друштво "денацификовати" , "лустрирати" "изменити свест" и практично забранити србство.
Највећи "грех" Милошевића је управо тај што није дозволио то а такође је спречио и другу, резервну варијанту Запада, заступника ЛДП-овско - ДС-овско - лигашког мирног самоукинућа. И то, десетогодишње маневрисање на ивици ножа је једини разлог што Србија, Република Српска, Македонија и Црна Гора још увек постоје а такође и то што је Украјина дошла на ред кад је Русија ојачала довољно да се томе ефикасно и успешно супротстави. Сви су, још до краја прошлог века требали да добију по парче жртве и тако намирени до сада да стоје у чврстом строју према главном непријатељу - Русији. 

Због Србије, опет, јако касне са планом, толико да су им угрожени основни циљеви.
Како ће се тај панконтинентални рат између нација које се буде и таласократске плутократије у лику атлантиситчког Левијатана надаље одвијати још увек је тешко прогнозирати, но ...извесно је да победу слободних нација света, наша, србска, готово извесно неће дочекати са компрадорском елитом друштва која, не да не ради ништа на спречавању већ свесрдно сарађује на њеном уништењу. Јер знате ...Левијатан свој план етапно прилагођава али никада пре пораза не одступа од њега. 
То вам мора бити јасно ...

Нема коментара:

Постави коментар