Kада стрес у некој популацији траје у виду практично непромењивог стања ствари и односа, закономерно се у њој јављају, у растућем обиму ирационални облици понашања, у првом реду са агресивним и деструктивним испољавањем. Као стампедо код говеда, паника у живинарнику, као масовно самоубиство леминга... примитивна друштва људи насрћу једна на друга а у оним цивилизованијим се масовно дрогира или бави "екстремним" тј. самоубилачким забавама и вештинама...То дивљање Танатоса у култури хроничног стреса је увек нешто што друштво обузме у виду све интензивнијег психотичног стања свести, својеврсног транса који једном када почне следи сопствену логику самоуништења... импулс који постоји код свих врста и јавља се са снагом стихије у недостатку обуздавајућих стихија изван ње саме.
Постоје три школе кроћења и сублимације енергија таквог стања:
1) Научна - укидање извора стреса отварањем нових хоризоната постојања и ресурса живљења;
2) Политичка - хијерархијиско-класна и на крају и биолошка сегрегација врсте са придавањем стихијиских прерогатива управљачима;
3) Божанска - обожењем човека и саображењем друштва законима Творца;
... при чему је само ова трећа проверено делатна...
Па ви видите...
---------------------------------------------------------------------------
Нема коментара:
Постави коментар