ЕБОЛА - баук за наук

Актуелна параноична теорија је да су и еболу створили ванвременски умови свемоћних учењака у служби силе ( http://www.telegraf.rs/vesti/1245365-amerika-namerno-izazvala-epidemiju-ebole ) спрам које је (дакле) сваки отпор безнадежан ...
 И за СИДА-у је причано исто - да је су је направили амери, да би

очистили Африку од црнаца  - међутим ...ето, преко 100 милона Африканаца данас живи са вирусом СИДА-е, и то једва да је имало утицало на популациони прираст континента у целини.   Знате ...ниједан инфектолог се не чуди еболи нити у завери налази објашњење за њу.  Афричке државе су данас хронично дезорганизована друштва на пола пута између племенске и урбане културе, при чему  су оно добро и спасоносно из претходне напустили а ново још нису научили (слично као и код нас, само у још горем облику ) док су оне негативне ствари прихватили сместа. Јеноставно, услови тропске Африке, клима, обиље разнородне фауне која у блиском контакту живи у сталном додиру са све бројнијом људском популацијом чије хигијенске навике, ниво друштвене организације и здравствене културе не прате развој ситуације. Ситуације да људи више ни тамо не живе, као до пре 50 година, у малим, изолованим заједницама, које када су погођене сличном заразом, страдају, поболе, помру или преболе, али је не шире даље јер је пролазак каравана или међуплеменски скуп годишњи догађај ...  Све је то идеална био-лабораторија за селекциони узгој све вурилентинијих микробиолошких агенаса, СИДА-е која у неколико десетина животињских врста постоји у посебним варијантама, одувек (чак и пчеле имају своју ) и исто тако сваки климатски појас или континент имају свој тип вируса грипова, плућних па и хеморагијиских грозница ... У ово последње - хемотагијиску грозницу - спада и ебола, али и наша, европска варијанта - мишија грозница - која се и код нас појављује ендемски, где? - па управо тамо где су обрасци живљења, култура и хигијена "људске" популације најближи афричким - на Космету.
А клима се мења, отопљује, тропски климатски појас се шири ка нама, заједно са моћи неодговорних и злонамерних центара моћи и са собом носе изазове пред којима ћемо само добро организовани систем, свест и своју културу моћи да истуримо као одбрану. Уствари ...ако мало боље погледамо око себе по свету, данас једино и живе и напредују наследници и потомци организованих, свесних и културних предака.

Једном успостављен друштвени принцип увек се испољи до крајности

Прво једну ствар да рашчистимо - Јел свакоме јасно да јавност Србије не жели да на улицама својих градова гледа: параде разврата и саблазни, децу у старатељству педерских парова, педерске басне у школском градиву, педерски туризам и проституцију и све што иде уз то ...као део (не)нормалне свакодневнице у овом друштву ?  Ја мислим да нема никакве дилеме да је већина, и то трочетвртинска, најмање,(за разлику од сличних случајева у Словенији и Хрватској, где је јавност од почетка била поларизована ) против тога ...свега.  Коме онда, и зашто, из власти, треба да залаже свој политички рејтинг идући уз нос мњењу и осећању вредности, мере и доброг укуса јавности у којој популарност, ипак, представља суштину квалификације заузимања позиције политичке моћи ? И коме, и зашто из западних центара моћи треба да после свега, јавно притиска ово друштво, врши насиље над његовим бићем и антагонизује га, на тај начин, беспотребно (наоко ) компликујући и отежавајући већ поодмакли процес његове асимилације ?
Које је ту једино рационално објашњење, које на разуман начин разлаже то лудило до обзора препознатљивости дијоптријом логике ?
У питању је стварање неформалног обрасца по чијој ће се формули убудуће већини нације натурати сваки мањински интерес око кога се компрадорска елита и западни центри моћи договоре да је време да га изгурају овде ... А шта то све може да дође на ред као циљ њиховог интересовања ...можете само да замислите: земља, вода, ваздух, ваше здравље и здравље ваше деце и на крају и ваши животи... FBI је ових дана озваничио своје присуство у Србији, од тога до овлашћења да те као грађанина Србије страни државни орган хапси и ислеђује, само је корак преко ивице националног суверенитета и достојанства...и то мањи од овог који данас направљен.   Једном успостављен друштвени принцип увек се испољи до крајности: мало медијиско кување, формирање домаће групе плаћених активистичких галамџија, пар изјава из амбасаде, којима следи на брзину, у скупштини, изгласана уредбица или закончић и од сутра ћете за сваки литар испумпане воде из сопственог бунара у дворишту плаћати некој страној корпорацији, под условом да вам уопште дозволе да експлоатишете ресурс у њиховом власништву.  Или ћете само прочитати како су Младен Обрадовић, Немања Шаровић, или Обрадовић из Двери одведени на информативни разговор ...у Гуантанамо.
Како томе стати у крај ? У друштву којем влада непомирљиви конфликт између оних којима је живот несигурно преживљавање и оних других - мањине власника незаслужених синекура и узурпираних позиција моћи - који су зарад конфора још у прошлом поколењу прегазили свој образ. Како ту направити консензус у коме ће ови други, бар у нечему, бар повремено, између странаца са којима су у савезу и народа против кога је тај савез сачињен стати на страну истинских интереса нације ??    Па не знам, али педере - шетаче тући и са полицијом се крљати који сви то само за паре раде, у овом друштву у коме је новац све, нема пуно смисла ... Бар не док се они који потписују налоге којим такве - слабе, мале људе, каква нас је већина - шаљу да упропашћавају ову нацију осећају савршено безбедно и своје најближе пуштају да се у свакодневном животу слободно мешају са народом кога сахрањујући живог чине супстратом своје паразитско - канибалске егзистенције.
Знате ...и они су само људи, крвави испод коже ...

Време Танатоса

Kада стрес у некој популацији траје у виду практично непромењивог стања ствари и односа, закономерно се у њој јављају, у растућем обиму ирационални облици понашања, у првом реду са агресивним и деструктивним испољавањем. Као стампедо код говеда, паника у живинарнику, као масовно самоубиство леминга... примитивна друштва људи насрћу једна на друга а у оним цивилизованијим се масовно дрогира или бави "екстремним" тј. самоубилачким забавама и вештинама...То дивљање Танатоса у култури хроничног стреса је увек нешто што друштво обузме у виду све интензивнијег психотичног стања свести, својеврсног транса који једном када почне следи сопствену логику самоуништења... импулс који постоји код свих врста и јавља се са снагом стихије у недостатку обуздавајућих стихија изван ње саме. 

Постоје три школе кроћења и сублимације енергија таквог стања: 

1) Научна - укидање извора стреса отварањем нових хоризоната постојања и ресурса живљења;

2) Политичка - хијерархијиско-класна и на крају и биолошка сегрегација врсте са придавањем стихијиских прерогатива управљачима;

3) Божанска - обожењем човека и саображењем друштва законима Творца;

... при чему је само ова трећа проверено делатна... 

Па ви видите...

---------------------------------------------------------------------------

Левијатан (више) нема шансе !

"Јер једина овоземаљска слабост Ђавола је његова потпуна неспособност да разликује мудрост од лукавства."

Шта ће сад бити са бедуинским калифатом, са ИДИЛ-ом ? Па ништа особито, трпеће ваздушне ударе НАТО-а, све чешће и све жешће, таманиће их ко вашке по пустињи, док коначно не пристану да се окану политике и врате се у тактичке оквире ради којих су и конструисани - да буду послушна алатка стратешких циљева Запада и да онда, под другим именом, наставе да нападају Асадов режим и тероришу народ Сирије, или кога већ им буде наређено. У суштини, Запад сада мора да спашава образ одговарајући на медијиски изазов сопствене чудовишне креације, над којом је после руске одбране Сирије изгубио контролу и препустио је манипулацији својих непријатеља. Судбина тих псеудо-фундаменталистичких оружаних формација бруталног арапског башибозука је тумарање Сиријиском пустињом и Ал Анбаром у које ће бити потиснути, у улози разбојничких банди једне територије без битног стратешког значаја.

Једино што ће потом, победоносне Курде, (са 60% етничких територија и 70% од укупне курдске популације смештених у Турској) чије легитимне државотворне амбиције Сирија и Иран подржавају, бити јако тешко убедити да забораве на њих. Тим пре што ће поменуте државе савезнице врло радо, новонасталом Курдистану уз, сада већ сигурне ирачке, приложити у политички мираз и делове курдских етничких територија унутар њих, наравно у замену за савезништво. Савезништво које ће обезбеђивати територијални континуитет између Индијиског океана, Персијиског залива, Каспијиског и Средоземног мора, те контролу најважнијих стратешких комуникационих праваца на Блиском Истоку, а вероватно и на свету. К'томе, у самом Ираку, који ће по одласку сунитских Курда постати 75% шиитски, свиме тиме ће се ирански утицај, који је и сада знатан, само повећати. 

Може ли западни Левијатан сада, после свих његових промашаја на Блиском и Средњем Истоку да заустави и спречи развој,обнову и ширење моћи модерне персијиске државе ?  Не, не може више, јер је лојалност својих главних регионалних савезника потрошио упарво узмицањем пред одлучношћу Русије и Кине да сачувају државнички суверенитет Асадовог режима, а изгубио кредибилитет на изазивање регионалног хаоса од кога су, на крају, и они сами, само штету имали. Турска, у сендвичу између иранског савеза и Русије нема три чисте да зарати сада са било ким у окружењу, Сауди Арабија још мање, а Израел пак, као једини сваезник Америке који се не либи да својим, аутентичним, сврхама и циљевима да приоритет, је једноставно превише ситан да би свој офанзивни потенцијал испољио улогом пешадије. Кад то већ, у сукобу са стратешким интересима Русије више нико други, сем глупих Украјинаца, не сме. 

Ето зашто је Путин онако тврдоглаво бранио Сирију - на том малом одсеку средоземне обале пала је комплетна војно-политичка доктрина атлантиста. После тога, кијевски пуч са бруталним насртајем на руску мањину у Новорусији, као и дивљачка кланица у Ираку "ниоткуд" искрслог калифата само  су израз очаја стратешког ћорсокака у коме се жртвом последњих адута сва нада полаже у изнуђену грешку противника. 

А да је ово све тачно потврђује нарастајућа ирационалност акција атлантистичке дипломатије и последњих потеза њихове политике, која се упркос замкама у које се нико није ухватио, свеједно понаша као да су пуне плена: уводећи неделотворне санкције, убијајући стотине недужних цивила малезијиског Боинга, фабрикујући медијиску харангу, у сопственој јавности стварајући све јачи отпор настојању отимања њене свести и савести од разума и истине ... Напросто - надиграни су и иако су, већ по природи ствари, у крилу Запада најгласнији френетични заговорници рушења фигура за очекивати је, ипак, да на крају буду послушани они склонији правилима изнад ниских порива.

-----------------------------------------------------------------------

Крај епохе лихварске таласократије

Стварно, зашто Русију НАТО није инкорпорирао и асимиловао у свој систем ? То је суштинско питање проблематике актуелног историјиског момента. Могао је то Запад да уради одмах по распаду СССР-а, или касније, кад год су хтели ? Уствари могу то још увек, ако им је ширење декларисаних "вредности" демократије, људских права и слобода, слободне тржишне конкуренције роба и идеја ... ,заиста циљ, и то без икаквих конфронтација,траума и ризика. Уосталом, Русија је програму Партнерства за мир приступила међу првим државама бившег источног блока, од којих су данас већина већ чланице НАТО-а. Надајући се да ће, кад је већ била одбијена 91. успети да, пред тим, малим вратима, сачека свој ред на улаз у ту заједницу народа западног културног и цивилизацијиског круга, као равноправна чланица. 
Није то хтела владајућа плутократија Запада, из истог разлога из кога ни СФРЈ нису желели у свом саставу као носиоца сопственог суверенитета, Југославију која је већ деценијама функционисала као полу-чланица ЕУ и НАТО-а - једноставно зато што им није одговарало агрегатно стање друштвених елита тих држава, способних да им у статусу равноправног патнерства са правом вета конкуришу и унутар савеза, евентуално, потисну са врха пирамиде моћи неке од земаљских и људских закона изузетих. Јер то је затворен клуб олигархијиске ексклузиве неформалних институција глобалне моћи и утицаја, који је своју планетарну дијалектику финализовао у постколонојалној кристализацији хладноратовске поделе света. Са тиме изгубиши жељу и способност да еволуира ка било каквом компромису са остатком света, и неће је ни добити пре него што сопственом ПОХЛЕПОМ, као својом темељном идејом не буде поражен унутар себе. 
А то се, 2008. заправо већ и десило, када су банкстерски мешетари, унапред зарачунати плен отимања Сибира, који је изостао, дрско и безочно расходно превалили на леђа средње и радничке класе нација чије финансије контролишу. Али, како су у питању процеси велике инерције потребно је неко време да деструкција вредности и односа која је тада започела дохвати виталне центре система. Система коме једину одгоду бесповратног урушавања сада може пружити стратешка грешка конкурентних подсистема Евро-азије.  Међутим, дошло је до глобалне несташице употребљивих геополитичких дилетаната типа Садама Хусеина, Гадафија и сл. ...до те мере да су Украјини морали да бруталном силом фашистичког пуча наметну једног, добровољног даваоца крви свога народа - Порошенка. Неодговорног, валстохлепног мегаломана, марионету чији ће слом означити крај историјиске  епохе доминације лихварске таласократије. 

Неписмене ћате и њихове плате

Потпуно одсуство системске, деловодне утемељености, ошљарска фриволност и тешки јавашлук су иманенција рада свих државних органа у Србији. Све се ради на врат-на нос да се задовољи нека форма, која пак не прати никакав доктринарни образац смисла вишег од пуке бирократске логике. Деценија и по корупционе селекције је потпуно упропастило кадровску супстанцу свих државних струкура, од врха до локала, чији је састав данас попуњен са 75% клановским дебилчићима купљених диплома и каријера, иритантним позерима страначке јајолизије, кловновским незналицама опште праксе и атестираним чистачицама пиштоља ...неспособним и неоспособљеним да било какав озбиљан посао ураде солидно. Од свега највише обесхрабрује то што јаловој демагогији - да је такав анти-систем могуће излечити без да се драконским резом одстрани тај већ сасвим оформљен, бројан и утицајан слој паразита од каријере - овоме што нам глуми премијера и власт једна бројна војска задебиљене фауне још увек верује. Где су данас Нушић и Домановић да бар кроз сатиричну катарзу изразе очај душе народа коме на очи раскућују прошлост и будућност ? Нема их данас, јер нема ни публике за таква пера ... СрПи наиме, не воле да чују истину ...нервира их и смара ...
-------------------------------------------------------------------------------
http://srbinaokup.info/?p=48220