Када је лорд Страфорд шеф дипломатије Британске круне 1856. на крају Кримског рата, који се завршио поразом Русије, у име западних ћланица савеза убеђивао, као савезника, турског султана Абдул Меџида да искористе инерцију збивања и моменат унутрашње политичке нестабилности у Русији, ( насталу услед смрти цара Николаја I ) да мобилише још војске те да настави рат подржан морнарицама и логистиком Британије и Француске и да ширећи операције и гонећи руску војску према дубини територије покушају да оборе царство. Султан му је одговорио да му није ни на крај памети да обара дива који би, и када би пао згњечио све око себе.
Постоје две, међу аналитичарима преовлађујуће заблуде када је највећи актуелни геополиотички и геостратешки сукоб на планети у питању:
1) да Запад није суштински и доктринарно јединствен
2) да је главни циљ дестабилизација и изазивање друштвеног хаоса у Русији. Видите, у овом обраћању француског амбасадора Американцима ↓
-
Толико о томе да око стратешког става према Русији у крилу Запада постоје знатније интересне дисонанције. Нема их, суштински ...јер друштвене елите Запада, а нарочито Европе врло добро схватају да ће ако се наставе постојећи развојни трендови они за десетак до двадесет година неће бити ништа друго до служинчад и упошљеници руске пословне елите. Они пет пара не дају на Путиново упорно понављање нужности сарадње и партнерства, знајући одлично да тога у капитализму нема и да се и њихов, унутрашњи баланс водећих плутократских структура искристалисао каљењем кроз океане крви у неколико векова ратова и револуција. Не ...они су веома конзистентни око тога, веома су смишљено и организовано кренули са радикалним заоштравањем односа према Русији - Немачка, Француска, Британија, Пољска ...сви,свако игра свој део тактичке улоге, јер имају заједнички циљ - да спрече нагло убрзање и почетак експоненцијалног раста моћи руске државе. САД ту, наравно, сходно својој величини и значају имају истакнуту улогу, али пре свега као пројекција заједничког притиска, за то нарочито погодна као трансатлантска цитадела заштићена од копнених репресалија - последица својих дрских злодела. Једино око чега се стално споречкавају јесте дистрибуција трошковника.
И на крају најважније ...није он рекао (као што у наслову погрешно стоји) да ће Русија разбити Украјину, већ да ће се она извесно (што је веома важно и индикативно ) распасти изнутра, а при чему је једина нада Запада (а кад кажем Запад мислим нарочито на Ватикан, свакако ) да ће успети пре тога Русију економским санкцијама довољно исцрпсти па да она не буде у стању да производе распада усиса у себе, уместо да их у виду колонијалних доминиона поделе водеће западне корпорације и државе. Јер да је њима било до очувања Украјине, у било ком облику, они би финансирали њену економију а не пуч у њој. Сламање Русије пак и њена подела по истом обрасцу јесте свакако циљ Запада, али ...зар је могуће замислити боље околности за то него оне које су постојале дведесетих непосредно по Распаду СССР-а ? Не ...ту је такође у питању ограниченост апсорпционог капацитета западног система који на безбедан начин не би ни у терорији могао да изађе на крај са асимилацијом толиког простора и народа, са толико културе, духовности,историје, оружија ...
Све то је остављено за неку каснију етапу, сада је циљ оно што је достижно, а то је наркозом језуитске опсене духом избезумљена и политички распамећена Украјина и плен њених природних и људских ресураса који својим квалитетом и обимом немају премца у Европи.
Нема коментара:
Постави коментар