Ко ишта зна о историји и социологији њему је савршено јасно да завере нису никаква теорија већ свакодневни део наше друштвене стварности и праксе, одувек и закономерно. Уротама су се обарале династије, организовали берзански и тржишни шокови, ратови ... Шта ту има нејасно?! И они који те законитости, и мимо упућености у поменуте науке запажају свакако да су натпросечног мисаоног капацитета коју испољавају таквом дедукцијом. Но ... ни креатори завера не седе скрштених руку, већ на просветитељском заблудом плурализовано тржиште идеја избацују умно токсичне симулације завера и спинују свест већине, која је, по природи ствари, већ, неспособна да разликује истинитосну вредност збивања чију позадинску суштину не разумеју, пре свега због ниског нивоа опште културе.
Како се снаћи у тој какофоничној мочвари, како препознати сјај истине ? Једноставно - запамтите десетак ауторизованих концепата, а онда прочитајте десетак дела класика и нешто науке, а онда се вратите разматрању поменутих концепата. Само ће вам се кас'ти ...
Нема коментара:
Постави коментар