Ера плутократског тоталитаризма

О ...па да ли је живот у скромности и аскези тежи од живота у дугу ? Рекао бих да није, али ...не бих рекао да је више сад чак и о томе, о лаковерној похлепи лакоумних и лакомислених реч, већ су сада на делу безочне лихварске манипулације којим се све већи део задужења просечно задужених грађана са просечним примањима чини практично неотплативим без распродаје "на добош" или дужничког ропства у коме банка преузима трајно старатељство над свим животним аспектима дужника.

А ви који нисте узели никакав кредит мислите да сте безбедни?

Далеко од тога, следећа етапа је довођење у исти положај нас који се нисмо никоме ни за шта лично задужили,путем постепеног али сталног кресања примања до нивоа на коме ће и подмирење најосновнијих животних потреба бити немогуће.

Али то је логично у ситуацији у којој вам је корпоративни капитал: власник националне банке, коју контролише путем дуга; законодавац, путем политичке елите коју држи у коруптивном кавезу ; послодавац, јер вам контролише комплетну привреду. Када се са истог интересног чворишта доносе одлуке о висини ваших примања, о вашој куповној моћи, стандарду ...о свему, онда чак и када вас срећа послужи да се никада озбиљно не разболите, да вас не погоди поплава, суша или нека десета стихија, потпуно укидање сваке ваше могућности да утичете на своју судбину у складу са својом слободном вољом није ствар извесности већ део закономерног процеса.

Зашто би вам власник ваше владе, банке, радног места ...оставио икакав простор и наду да то једном можете да промените у корист вас или ваше деце ?

Од свох могућих олигархија, тоталитарна власт ове - плутократске је најмалигнија због њеног основног унутрашњег својства да је анонимна и ван свог уског круга неформалног форума моћи апсолутно неодговорна за своје поступке. То је владавина људи чији интерес очувања сопствене позиције и из ње следствених привилегија, у данашњој постиндустријиској и информатичкој ери потпуно искључује интерес економског, културног, научно-образовног, духовног напретка и развоја, па на крају и самог биолошког опстанка свих осталих класа и слојева друштва.

Зашто би тих ...пар десетина милиона повлашћених управљача желело да нпр. оспособи планету да храни 200 милијарди нових људи, или да освајају нове области науке, да прошире људски род кроз простор васељене ... Ради чега, ради ког раја да ризикују било шта ? Они су свој рај достигли ...

Националне институције својим демократским легитимитетом морају да функционишу као маказе пипцима плутократске хоботнице а не да сарађују са њом, оне су последња брана плими инволутивне лихварске агресије.

Мислите о томе, док имате за кога и ...нарочито, док имате са чим.

Не надајте се !

Свакоме ћу признати право да ме превари ...осим пријатељу!
(Меша Селимовић)

Шта се десило то, сад, са Грцима ?
Знате ...мало ово у својој суштини има везе са идеологијом, левицом, десницом, не ... Све је ово једно међусобно шибицарење националних пословних и банкстерских елита у коме су немачке покушале да конвертују, потрошачку похлепу за њиховим све напреднијим, сва сложенијим и све скупљим производима високих технологија (ствараних и развијаних управо захваљујући погодностима заједнице ) у потпуну политичку доминацију над интересима и суверенитетима својих јужних колега ... Мирно, деценијама посматрајући како дефицит трговинске размене све скупљих Мерцедеса за све јефтинији туристички угођај ствара дужнички јаз између партнера ...са "лукавом" замишљу да тај дуг претворе у власништво над жуђеном топлотом медитеранских обала, удобношћу хотела, стратешким лукама и осталим ... Губећи при том из вида могућност да наспрам стратегије њихове, суштински непоштене замисли, иза безумља конформистичке растрошности медитеранаца стоји подједнако непоштена замисао, надмоћне логике. У виду договора дужничке алијансе унутар ЕУ да истовременом политичком манипулацијом на домаћим сценама, дајући левици простор, и власт, изврдају плаћање и хипотеку и ресетују финансијиске паритете у оквиру заједнице.
Шта да вам даље причам ...то вам је школски пример надмоћи доктринарне мудрости спрам стратешког лукавства. Сад ...шта ће даље бити ?  Ван сваке сумње да би банкарске институције Запада даљим кажњавањем Грчке у њој могле да изазову потпуни хаос, међутим ... то би имало цену изражену у испадању Грчке из свих западних савезништава. Грци би преживели и тих неколико месеци потребних да се ухвати алтернативни линк са финансијиским и економским токовима БРИКС-а и Русије, али ЕУ и НАТО такав ударац свом престижу не би.
Нико не воли да буде надмудрен, надигран и нарочито намагарчен, посебно не власници штедних улога и пензијиских фондова северњачких банака које нико није питао шта мисле о дужничком кредибилитету сардинождерских винопија, код којих су летујући деценијама остављали бакшиш. И зато сада треба очекивати велике политичке ломове унутар Немачке, Холандије, Белгије ...у смислу спољнополитичког опредељења ка финансијиским тржиштима народа вољнијих да послуже као база њиховог господског благостања. Наравно ...ка Србији, Хрватској,Бугарској, Румунији ...са њиховим празилук-елитама неспособним да и око пројеката апсолутног заједничког интереса отму копромис међусобног договора од западног тутора и мишљу обухвате хоризонт интереса изван острваца локалне изутетости, личне и клановске, од беде и несреће којом управљају.
Зашто вам све ово причам ?  Па зато што видим да многи очекују да ће идејна снага покрета, странака и партија попут Сиризе и Подемоса да се заразом своје успешности спонтано пренесе на политички живот остатка континента. Али неће ...то ће се десити само у европским државама чије друштвене и државне елите усаглашено делују у складу са свешћу о ванвременској вредности националног суверенитета.  А довољно је само погледати овдашње реакције, у беду слугерањског конформизма огрезле ђубради етаблиране "јавности", на победу Сиризе, па отклонити сваку дилему да је последња таква наша елита протерана са распадом Југославије а у Србији 5.октобра 2000. на маргину друштва, у илегалу, у конвертитство, или у Хаг ...
И нове неће бити све док народ овде не буде схватио да су превртљивост, недоследност и лажљивост особине које се ни у политици, као ни у животу, не смеју награђивати поверењем. Свуда у свету људи лажу, варају, издају и краду једни друге...али само овде, када их као такве осведоче унутар ове средине, њима порасте углед, изборни рејтинг и поправља им се позиција.
И зато, не надајте се, са изродима по опредељењу на челу, ичем, до овога што до сада видесте ...